Речник косовско-метохиског дијалекта

убуса̏т и убӯса̏т, убу̑сам свр. каже се за жито кад га ухвати влага па проклија и направи се као бусен: Убӯса̏о но̏ге у каљи̏ште (тј. накупило се блато око ногу као бусен). — О̏ћу да убу̑сам ру̑ку у те̑сто. — Са се : Ова̑ се пчени̏ца убуса̏ла. — У Br. Iv. ubùsati se, ubùsȃm se свр.