увӣја̏т, уви̑јам несвр. 1. кривудати, лагати: Немо̑ј ти ме̏не ту да уви̑јаш, те ово̑ би̑ло, те оно̑ се учини̏ло, ја све̏ зна̑м како је би̑ло. — 2. умотавати: Што уви̑јаш то де̑те толи̏ко? — Уви̑јај га и пови̑јај ко̏лико ти дра̑го, не пома̑же. — Са се, : Уви̑ја се по це̏о да̑н око ку̏ће, око њо̑јзи и сл. — Не зна̑м шта̏ ће, по це̏о да̑н ми се ту уви̑ја. — У Br. Iv. uvíjati, ùvîjȃm несвр.