Речник косовско-метохиског дијалекта

у̏гар, а м. њива на којој је пожњевен кукуруз или на којој је био посејан бостан, или узорано али непосејано лањско стрњиште: Оста̏досмо ове̑ го̏дине без у̏гара. — Јел ти пчени̏ца на у̏гар? — Угар и. п. код с. Рашана, општ. шаљска. — У Br. Iv. ȕgȃr м.