у̏гич, уги̏ча м.велики ован стар више година који обично носи звоно и иде пред стадом. Да буде што импозантнији ретко се стриже и врло често су му рогови необично извијени: Да ти доне̏сем два уги̏ча.Гојб. — У ДК. записано је҂аѱ҃ѯв., Іліа кд҃ дана. Косово, Слатина: Писа Грꙋꙗ ѡвна ꙋгича за здра(ље) Кꙋзманꙋ. — У Br. Iv. ùgič м. из Ц. Горе.