упускл. који се чује кад се скочи или кад се неко потстиче да скочи, син.оп! Упарн. ускл: губи се!Исп.упти̏сат. У једној тур. анекдоти у локалном жаргону у Вучитрну чуо сам ову реч у нарочитом значењу. Били тако а̄ши̏к и дӣлбе̑р, па се забављали негде покрај реке Лепенца. Купајући се у Лепенцу вода их занесе, али онај старији — а̄ши̏к исплива на обалу, а млађега — дӣлбе̏ра није било. Тад тужан а̄ши̏к стане дозивати свога дӣлбе̏ра по имену и питајући га: Анда̏ сь̏н (где си)? — Дӣлбе̑р му одговори од некуд из грања: Бурда̏ и̑м (овде сам). — Опта̏ ми сь̏н, упта̏ ми сь̏н (тј. Је си ли на води или си потонуо)? — Не упта̏ им, не опта̏ и̑м, Лепенцанин бир трупта̏ им, (тј. нити сам горе, ни доле, него на једном пању у Лепенцу).