1. у предл. са ген.: Ни̏шта у̏ бога не̑ма. — Де у̏зе то? — У Сӣме̑ кова̑ча. — Са ак. употреба му је јако раширена и на случајеве
где би требало да буде употребљен лок.: Би̑ла у ро̑д. — У кога̑ ду̑ша(каже се кад неко рекне нешто смешно, па се нико не може да уздржи а да се не насмеје). — Оти̏шли у др̏ва(тј. да наберу и донесу). — А ја̑ сам, што се ка̑же, сас је̏дну ногу у гро̏б. — Ду̑ша у но̑с и ду̑ша му у но̑с.Синоним: ту̑ душа (прстом се покаже на врх носа).У истор. Дурсун бега, стр. 74:Ǵani burnina gjelmiš (тј. душа му дошла у нос). — И̏шли смо му у свȁтоvе. — У̏ душу ми је та̏као(тј. досадио). — Уда̏рило ме у̏ главу. — О̏но, у једну ру̑ку, када гле̏даш, тако̑ и је̏с. — Игра̑ у па̏ре(тј. коцка се). — У са̑н се не сни̏јо. — У̏ пр̏ве петлове(тј. ноћу кад певају први петлови). — У зло̑ до̏ба(тј. врло касно, најзад). — У пр̏во вре̑ме(тј. у почетку). — У не̏ки ва̏кат(тј. доцкан, касно, најзад). — Цу̏к у ку̏ћу, цу̏к пред ку̏ћу(народ. поскочица). БМ. — По ва̏здан што седи̑ у дућа̑н. — У Турчи̏на ве̏ра на коле̏но. — У̏ гору и у̏ воду, у др̏во и у ка̏мен(подразумева се уда̏рило). Тако жена каже која је клела, па се покајала. — У Br. Iv. н.