2. фак, а м. хак, плата за коју човек служи у другога за одређено време. У ДК. записано је у Девичу: — аѱо҃ꙃ., сек(тем)в(рија) є҃і, на Крстовь дан дадох Ибраимꙋ воивѡде нѡви фак. Реч је Арап. hakk им. праведност; истина; правда; нешто што припада једном човеку; потраживање; награда за утрошени труд једног човека; део, тал; мн. hukuk право, закон. — У RJA. исп. 2. hȁk м.