фа̑ла,
фа̄ле̑ и
фа̑ле ж. 1. похвала, понос: Ле̑по то ги је њи̏ма кај ди̑ка и
фа̑ла. — 2. благодарност, захвалност:
Фа̑ла Бо̏гу.
Дрс.,
Прил. — Ма̑ла ти
фа̑ла за то. — И̏ч да ти није
фа̑ла. = као узв.:
Фа̑ла, да си жи̑в и здра̏в. — За вечеру ти
фа̑ла.
Прил. —
Фа̑ла за ручак.
Прил. —
Фа̑ла му кад је до̏шао.
Расн. —
Фа̑ла и по̏клон.
Расн. —
Фа̑ла ча̏сти,
фа̑ла љуба̏ви! — Са̏к
фа̑ла Бо̏гу! —
Фа̄ла̏ ти!
Мир. —
Фа̄ла̏ ју! Пећ. — У RJA.
hvála ж.