фа̏лаке, а ж. мн. справа за батинање људи по табанима: Тури̏ли му но̏ге у фа̏лаке. — Ку̑ј не слу̏ша, њега ће да ту̏ру на фа̏лаке. — Изби̏ли га у фа̏лаке. — Арап. feleka, тур. народ. falaka им. справа за кажњавање криваца и ђака, а састојала се из једног дрвета које је на средини имало халку и дебело уже за стезање ногу, а за оба краја дрвета је по један држао. Тако везаног човека су тукли други батином по табанима. — У RJA. fȁlake, fȁlȃkȃ ж. мн. и Br. Iv. vȁlake.