Речник косовско-метохиског дијалекта

фа̄ли̏т, фа̑лим свр.: Фа̑лу ми то̏га чове̏ка. — Тако̑ фа̑лу да је па̏метан. БП. — Фа̑ли Бо̏га кад си жи̑в оста̏о. — Оста̏ла је једна лакрди̏ја: Фа̑љене ја̏годе, пра̑зне кро̏шње. — Ca ce: Вучитрнци ce cac а̏тове фа̑ле. Гојб. — И̏ч немо̑ј да ми се фа̑лиш. — Ку̑ј се фа̑ли та̑ј се ква̑ри. — О̏ће он да се фа̑ли, зна̑м ја ње̏га. — Фа̑ли се и на све̏кра и на свекр̏ву (тј. о њима говори добро). — У RJA. hváliti, hvȃlîm свр.