фа̄ли̏т,
фа̑лим свр.:
Фа̑лу ми то̏га чове̏ка. — Тако̑
фа̑лу да је па̏метан.
БП. —
Фа̑ли Бо̏га кад си жи̑в оста̏о. — Оста̏ла је једна лакрди̏ја:
Фа̑љене ја̏годе, пра̑зне кро̏шње. — Ca
ce: Вучитрнци
ce cac а̏тове
фа̑ле.
Гојб. — И̏ч немо̑ј да ми
се
фа̑лиш. — Ку̑ј
се фа̑ли та̑ј се ква̑ри. — О̏ће он да
се фа̑ли, зна̑м ја ње̏га. —
Фа̑ли се и на све̏кра и на свекр̏ву (тј. о њима говори добро). — У RJA.
hváliti,
hvȃlîm свр.