фарака̏т учи̏нит не̏што напустити, оставити, дићи руке: Фарака̏т сам ви̏ше учини̏јо ту рабо̏ту. — Учини̏јо фарака̏т дуа̑н да пи̏је. — Арап. feragat остављање, напуштање. У једном ферману из средине реби-ул-ахара хиџр. 1009 (почетак нов. 1600) године: Dubrovniglu feragat ејlemišler (тј. Дубровчани су напустили). У једном другом ферману из реџеба хиџ. 1188 (авг. 1774) год.: Šekavetden feraget ejlemeq (тј. оканити ce непријатељства).