ха̏ј-ху̏ј прид. (х се чује као нека врста предаха) ветропираст, неозбиљан! Така̑в ха̏ј-ху̏ј чо̏век није за рабо̏ту. = прил.: Он све тако̑ ха̏ј-ху̏ј узи̏ма рабо̏ту. — Тур. haj-huj им. галама, граја, неозбиљан, неоснован
покрет, понашање. — RJA. н. Исп. 4. hȃj узв.