Речник косовско-метохиског дијалекта

чимба̑ри м. мн. некаква гвоздена направа што може да се скраћује и продужује и на крајевима има зупце, а служи да држи на разбоју платно растегнуто док се тка. — У RJA. ćȉmbȃri м. мн. Перс. čenber им. обруч, гривна, луб. Тур. čambar опруга од метала са зупцима на крајевима за затезање платна при ткању на разбоју. Исп. чампа̑р.