Речник косовско-метохиског дијалекта

ша̑ит и ша̄и̏т, ша̄и̏та м. сведок: Теке но̑ћ ша̄и̏т испа̑т не̑ма. Киј. — У ДК. помиње се у Истоку 1779. год.: ҂аѱ҃оѳ мс҃ца иниа ѳ, село Истокъ: Писа благословени Никола Ћогꙋ и светомꙋ Іаникиꙋ лоизе за свою дꙋшꙋ и спомен. Шаити: попъ Милиꙗ ѡ(т) села Синаꙗ, шаит Ћорће ѿ села Истока, шаит Станиша ѿ села Ћꙋрковца (тако!) Баінћъ Миаил.... Арап. šahid им. особа способна која пред судом под заклетвом оно што је видела или на други који начин зна изјави и тиме припомогне суду да дође до истине. — У RJA. н.