шапали̏ја, е м. и ж. прид. који има шапе, каже се за човека који има при дну ногавица на чакширама као неке поклопце: Ете̑ га мо̑ј шапали̏ја. Исто тако каже се и за голуба, петла, кокош који имају перје на писковима и прстима: Мој голу̑б је би̏јо шапали̏ја. — Шапали̏ја пе̄та̏о, коко̏шка, пи̏ле. — У Br. Iv. н.