Речник косовско-метохиског дијалекта

шаре̑н, шаре̏на, шаре̏но (шаре̑ни, шаре̑на, шаре̑но) прид.: Шаре̏но петли̏че. — Да он и̏де шаре̏не ода̏је (нп.). Расн. — Док оти̏де шаре̏ни ода̏је(!) (нп.) Расн. — Не̑ма ми га она̑ј шаре̑ни голу̑б. — У Br. Iv. šàren, šarènа (šàrenî прид.