Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ђа̏ узв. 1.  глас којим се: а) терају волови: Ђа̏, си̑в, е ву̑ци те изе̏ли! — б) глас којим се вабе говеда: Ђа̏, ба̑љ, ђа̏! — У В. ђа̏ ђа̏ 1). У RJA. đȁ узв. , али се по значењу и један и други разликују. Исп. у RJA. ćȁja „глас којим се терају говеда из квара“.