ђи̏ди узв.1.авај, хај, усклик за тугу, узбуђење, чуђење: Еј, ђи̏ди, све̑т! — Eј, ђи̏ди, шта̏ ћу! — 2.реч која у себи садржи неки укор: И та ђи̏ди ве̏ра неће да претво̏ри. — И ђи̏ди ве̏рица не̏ кте да се прева̏ри да гу да̑ један за̏лак ле̏ба. — Ђи̏ди, ку̏чко, ни једна!Од тур.gjidu прид. првобитно који подводи, неваљао, из овог
се значења развио смисао речи за лак укор. У ЕЧ. VII, стр. 48.:Bire haj gidi deli. — У B.ђѝди. RJA đidi.