Речник косовско-метохиског дијалекта

ђи̏ди узв. 1. авај, хај, усклик за тугу, узбуђење, чуђење: Еј, ђи̏ди, све̑т! — Eј, ђи̏ди, шта̏ ћу! — 2. реч која у себи садржи неки укор: И та ђи̏ди ве̏ра неће да претво̏ри. — И ђи̏ди ве̏рица не̏ кте да се прева̏ри да гу да̑ један за̏лак ле̏ба. — Ђи̏ди, ку̏чко, ни једна! Од тур. gjidu прид. првобитно који подводи, неваљао, из овог се значења развио смисао речи за лак укор. У ЕЧ. VII, стр. 48.: Bire haj gidi deli. — У B. ђѝди. RJA đidi.