ѕве̑чка, ѕве̑чке ж.гвоздена даска у коју се раније ударало у место звона по црквама у Турској, кад је употреба црквених звона била забрањена.У то време се поред звечке употребљавало и клепало, па се у звечку било гвозденим чекићима, а у клепало дрвеним. — У В.зве̏чка ж.