Речник косовско-метохиског дијалекта

јаба̏на, е ж. 1. супротно свој, познат; који је туђ: С јаба̏ном не̑ћу оти̑с. Буг. — 2. туђина, туђа земља: Отиша̏о на јаба̏ну. — У В. и RJA. jabàna ж. — Перс. jaban им. пустиња, планина = прид. кад је реч о животињама: дивљи, кад је реч о биљу: неоплемењен.