јаба̏на, е ж.1.супротно свој, познат; који је туђ: С јаба̏ном не̑ћу оти̑с.Буг. — 2.туђина, туђа земља: Отиша̏о на јаба̏ну. — У В. и RJA. jabàna ж. — Перс.jaban им. пустиња, планина = прид. кад је реч о животињама: дивљи, кад је реч о биљу: неоплемењен.