ја̏ла, јала̏ и ја̄ла̏ узв.показује нагли почетак неке радње, скок, приступ ка неком послу: Ја̏ла, бре ка̑пе! — Те ја̏ла да ми ба̑ците ку̏п.Гојб. — Ја̄ла̏ да га дофа̏ти, ама он по̏беже. — Од арап.ja allahо боже, помози боже, реч којом су муслимани почињали важне послове, коју су изговарали јаничари и друга војска у глас пре ступања у борбу. — У В.јалà!У RJA. jalàh узв.Исп.алака̏т.