Речник косовско-метохиског дијалекта

2. ја̏ св. или: Ти да пи̏јеш ле̑чка ја̏ сена̄мећи̏ју ја̏ инђили̏з ту̏з. — Ја̏ разја̑рит ја̏ затво̏рит. Расн. — Ће̑рко бре, ја̏ на̑ђите ми мо̑ј позу̏вак ја̏ да̑јте једне чара̏пе. Расн. — Ја̏ да ми да̑ш ја̏ жи̏вот не̑мате. — Ја̏ ћy изва̏дити до̏бру ја не̑ћу ни̏каку. Буг. — Ја̏ ти ја̏ ја (кад се прети: ти или ја). — Што не̑сте про̏стрели ја̏ че̑ргу ја̏ не̏што. Глав. — RJA. 2. ја̏ св., с. Ово ја узето је из тур. које је опет по пореклу перс. ja и изражава као неку двоумицу.