2.ја̏ св.или: Ти да пи̏јеш ле̑чка ја̏ сена̄мећи̏ју ја̏ инђили̏з ту̏з. — Ја̏ разја̑рит ја̏ затво̏рит.Расн. — Ће̑рко бре, ја̏ на̑ђите ми мо̑ј позу̏вак ја̏ да̑јте једне чара̏пе.Расн. — Ја̏ да ми да̑ш ја̏ жи̏вот не̑мате. — Ја̏ ћy изва̏дити до̏бру ја не̑ћу ни̏каку.Буг. — Ја̏ ти ја̏ ја(кад се прети: ти или ја). — Што не̑сте про̏стрели ја̏ че̑ргу ја̏ не̏што.Глав. — RJA. 2. ја̏ св., с.Ово ја узето је из тур. које је опет по пореклу перс.ja и изражава као неку двоумицу.