љу̏т, љу̑та, љу̑то прид.који пали слузокожу на језику и на другим деловима тела.Фиг.љу̑та сироти̏ња,љу̑ти сирома̑шак,љу̑та сироти̏ца. — Шта ћy да ра̑дим, ја сироти̏ца љу̑та! — Еј, што не̑мам једно дрво, ја̑ сироти̏ца љу̑та, да га уда̏рим, да му ка̑жем рабо̏ту. — Све се дру̑жи сас оне̑ љу̑те јарама̏зе. — Љу̑та зима, љу̑ти кија̑мет. — Љy̑то ку̏че, љу̑т пас, који уједа. — Љу̑ти ка̏мен, тврди камен. — Љу̑то гво̑јзе, љу̑т че̏лик, крт, који се лако ломи. — У В. и у RJA.1ļȗt прид.