Речник косовско-метохиског дијалекта

љу̏цки, а, о прид. и прил. — У В. 1 љу̀дски̑, ка̑, ко̑ и 2 љу̏дски прил.: Се̏ди љу̏цки. — То ваља̑ да би̏дне једна љу̏цка рабо̏та, ако̏ ћe да би̏дне. — Оћеш љу̏цки! — Кад не̑ћеш љу̏цки. — Љу̏цки, кад ти се ка̑же.