њего̑в, њего̏ва, њего̏во присв. зам.3. лице јед. према заменици он. — У В. и у RJA.ńègov присв. зам. Види тамо зашто није последњи слог дуг. У овом говору се њего̑в понајвише мења као одређени придев. Ретко се могу чути облици њего̏ва, њего̏ву: Код њего̏вога о̏ца. — Њего̏воме во̏лу пода̑ј.