Речник косовско-метохиског дијалекта

ћа̄фи̑р и ћа̄фи̏р, ћа̄фи̏ра м. синон. кау̏р, муслимани тим именом зову хришћане у презривом тону. Тако грде често и стоку: Ојс, е ћа̄фи̏р! — Ду̏р, бре ћа̄фи̏р. — У RJA. ćàfir м. Арап. qafir прид. који не познаје, не зна; неблагодаран; који не верује у једнога бога; незнабожац, многобожац, неверник. = Као имен.: Име црнаца што насељавају источ. обалу Африке од Занзибара до рта Добре Наде, Кафар. И Арапи тај народ тако зову зато што су незнабожци, што не верују у Мухамеда, а Европљани су то име узели као име народности.