Речник косовско-метохиског дијалекта

ћеме̑р, ћеме̏ра м. 1. свод; 2. појас обично кожни у који се меће злато: Ћеме̑р му се разва̄ли̏јо. — Пу̑н ћеме̑р па̏ре. Перс. qemer. У ЕЧ., VII, 35 Ǵumle qemerlerin ve silahlarin alub (тј. узевши му све и ћеме̑р и оружје). грч. τό κεμέρι свод, лат. camera.— У В. ћѐмер.