ћеме̑р, ћеме̏ра м.1.свод; 2.појас обично кожни у који се меће злато: Ћеме̑р му се разва̄ли̏јо. — Пу̑н ћеме̑р па̏ре.Перс.qemer. У ЕЧ., VII, 35Ǵumle qemerlerin ve silahlarin alub (тј. узевши му све и ћеме̑р и оружје).грч.τό κεμέριсвод, лат.camera.— У В.ћѐмер.