ћепе̏нак, ћепе̑нка м. на старинским дућанима била су обично по два ћепенка, горњи и доњи, један се закопчавао за стреху, а други је лежао на неким гредама које су биле истурене испред дућана из зида: Со̏л да спу̏штим ћепе̑нце. Тур. qepenq им. за силажење одозго доле на таквом пролазу
поклопац; крило којим се затварало нешто озго доле. — У RJA. ćèpenak, ćèpȇnka м.