Речник косовско-метохиског дијалекта

ће̑ф, а м. и ће̏фи ж. воља, расположење, здравље: Нешто ми је де̑те бе̏с ћефи (тј. није најздравије). — Ни̏је ми ће̑ф. — Кад до̑ђе ће̑ф. — Ако ми је ће̑ф о̏ћу, ако не̑, не̑ћу. — напредан кад је реч о: коломбо̏ћу, ба̑шчи, боста̏ну и сл.: Мло̏го ми је на ће̑ф ове̑ године. — Не̑ма ће̑ф да се ше̑та (тј. није расположен). — Намести̏јо си ми ће̑ф (учинити по вољи). — Истру̏о си ми ће̑ф (покварити вољу, тур. qeif bozmak, bozulmak). — И̏ма ће̑ф ме ви̏ди. — А. За̏што? — Б. За ће̑ф. — А. Ће̑ф ти у ће̏неф. — Не̑м ће̑ф на пу̑т да га сре̏тнем. — У RJA. ćȅf м. — У В. ће̏ф, ћеиф, ћеип. Арап. qeif им. расположење, здравље; задовољство, пријатно расположење; уживање, наслађивање; весеље, лака опијеност; жеља, воља.