Речник косовско-метохиског дијалекта

џеза̑ м. и џеза̏ја ж. казна, глоба, најчешће новчана: Ку̑ј погре̑ши, и̏ма да пла̑ти џеза̏ју. — Уда̏рили ги велики џеза̑. — Толи̏ки џеза̑ што и̏ма да пла̑ти. — Тури̏ли му џеза̑ (тј. глобили га). — У RJA. ǵezaj м. Арапски ǵeza им. плата, награда у добром и рђавом смислу, у тур. само у рђавом смислу, казна: божја, законска и сл.