џемеда̑н, а м. врста прслука нарочитог кроја, извезен бућметом и срмом, а разликује се од фермена што се џемедан на прсима затвара. — У RJA. ǵamàdan и ǵemàdan м. постала свакако од перс. речи ǵame кратка одећа, везена и са металним дугметима која се носи са потурама, а преко њега
дође фермен. У ЕЧ., VII, 102 има: Ve jeničerilerden bin seqsan ǵamedan bejtul male teslim olundi (тј. И државном ерару су предати јаничарских 1080 џемадана).