Рјечник дубровачког говора

абру̀мат, а̄н свр. 1. набацати у море расквашеног хљеба као мамац риби прије бацања удице. – Абру̀маћу и ма̏ло прѝчекат да ви̏дӣн ѝспла̄тӣ ли се ба́цат у̏дицу. 2. повратити због морске болести. – Што̀ ће би̏т до̀ краја ка(д) си ве̏ћ абру̀мо̄?