Рјечник дубровачког говора

абунда́ват, у̀нда̄ва̄н несвр. (тал. abbondare) обиловати, имати нечега у изобиљу. – О̑н се абу̀нда̄ва̄ у̀ роби, не̑ма̄ нѝ бокӯн ка̀пута.