Рјечник дубровачког говора

ађу̀танат, а̄нта м ген. мн. ана̄та̄ (тал. aiutante) 1. помоћник у неком послу. – Да ти ни́је ађу̀тана̄та̄, ни̏кад ни̏шта нѐ би са̑м учѝнијо. 2. ађутанат у војсци. – О̀во̄ ти је до̏нијо ађу̀танат на̏шега маџо́ра.