Рјечник дубровачког говора

балда̀кӣн, и́на м (тал. baldacchino) широка, по рубовима који висе често позлатом урешена, тканина, која се помоћу четири мотке на угловима носи приликом црквених функција или која стоји над столицом црквеног достојанственика. – Испод балдаки́на хо̀дијо је би̏скуп.