Рјечник дубровачког говора

ба̀лӯн, у́на м (тал. pallone) 1. балон који се надува, а може имати облик лопте или било какав. – Дје̏ци су ве̏ликӯ фе̏сту чѝнили балу́ни. 2. лампион од папира у облику лопте или неком другом. – Ба̀лала је мла̏до̄с пот свје̏тлости балу́на̄. 3. врша, направа за риболов. – Би̏ће и да̀нас што̏ ри̏бе̄ у балу́ну. изр. би̏т у балу́ну; у̀хитит ба̀лӯн бити пијан, опити се. – Си̏но̄јке су сви̏ би̑ли у балу́ну. – О̑н је у̀хитијо ба̀лӯн, па не̏ зна̄ што̏ го̀ворӣ.