Рјечник дубровачког говора

ба̀нкије̄р, е́ра м (тал. banchiere) 1. банкар. – О̀тац му је ба̀нкије̄р у фу̀ресто̄н ба̑нци. 2. онај што држи банак у некој игри на срећу. – Сва̏кӣ нека по ре́ду бу̏де̄ ба̀нкије̄р.