Рјечник дубровачког говора

ва̏гӣђ м (и: ва̏гӣџ, ма̏гӣђ) удварање, вођење љубави. – Пу̑стӣ ва̏гӣђи су му гла̑ву оку̀пали. изр. у̀дрит у̀ вагӣђе потпуно се предати удварању, вођењу љубави с неким. – О̀ткад је у̀дријо у̀ вагӣђе, ѝ шко̄лу је обанду̀но̄.