Рјечник дубровачког говора

вѐлик, а, -о комп. ви̏шӣ велик, већи. – Да̑ј ње̏му ви̏шӣ бо̏кӯн! изр. дра̑го ми је за̀ великӯ ства̑р веома ми је драго. – Дра̑го ми је за̀ великӯ ства̑р што су се поми́рили. ма̑ло̄ ѝ велико̄ сви. – У̀ мјесту га је позна́вало ѝ ма̄ло̄ ѝ велико̄.