Рјечник дубровачког говора

ве̏о, ве̏ла м (и: ве̑ло) (тал. velo) копрена одређене дужине која се носила преко лица или забачена низ леђа; носиле су је удовице за вријеме жалости (црну) и невјесте на вјенчању. – Испо̀д вела су јон се ви̏ђеле о̏чи црвѐне о̀т плача.