Рјечник дубровачког говора

ги̑б м мн. ги̑би набор на неком одјевном предмету. – Учѝнила би јѐдну ко̏тулу на̏ гӣбе. изр. чѝнит ги̑бе набирати се, правити наборе. – Ру̀ка̄в ни́је до̀бро сашѝвен, чѝнӣ ги̑бе око ру́ке̄.