Рјечник дубровачког говора

да̀жђет, да̀ждӣ несвр. (безл.) падати (о киши). – О̀во̄ је тре̏ћӣ да̑н како да̀ждӣ. изр. да̀жђет ко о̏(д) дӯга каже се за кишу која дуго пада или која је јака. – Сти̏сло се па да̀ждӣ ко о̏(д) дӯга.