е̑ да (потврдна рјечца). – „Хо̏ћеш ли ѝ тӣ до̑ћ?” – „Е̑, сѝкӯро.” – Е̑, е̑, дра̑га̄ мо̀ја, то̑ ти је кад нѐсрећа хо̏ће! изр. е̑ ма зна̑ш кад се некоме нешто приговори, заврши се овом узречицом као појачањем приговора. – У̀зми са́ма што ти тре̏ба̄, не́ћу те ја̏ слу́жит до̏вије̄ка, е̑ ма зна̑ш!