Рјечник дубровачког говора

жѐница ж (дем. од жѐна) 1. женска особа ниска раста, ситна. – У̀жа̄н ку́пит цви̏јећа у јѐдне̄ жѐнице̄ с Пло̑ча̄. 2. од милоште за симпатичну женску особу. – За̀ ба̄нком је ва̏зда би́ла јѐдна мѝла жѐница ма̑ле̄, ли̏јепе̄ фа̏чице̄. 3. (у мн.) скуп жена које причају, брбљају и претресају људе и догађаје. – Кад вѐчерају, ѝзӣђӯ жѐнице прѝт кућу и кунду̀рујӯ.