Рјечник дубровачког говора

жи́рит, жи̑рӣн несвр. I. гојити некога, дебљати га неком храном. – Не̑ма̄ у Жу́пи ку̏ће̄ ко̀ја̄ нѐ жӣрӣ пра́ца. II. жи́рит се гојити се, дебљати се. – У̀пала му сјѐкира у̏ ме̄д па је̏де̄ и жи̑рӣ се.