Рјечник дубровачког говора

забанда́ват, -а̀нда̄ва̄н несвр. 1. запостављати некога, не поклањати некоме довољно пажње. – И дјѐво̄јка га је поче́ла забанда́ват! 2. у проласку или у ходу ударати у нешто или у некога. – Кад и̏де̄ш, гле̏да̄ј при̏д ноге, а не заба̀нда̄ва̄ј ли̏јево ѝ десно!