Рјечник дубровачког говора

заба̀ндат, -а̄н свр. 1. запоставити некога, не поклонити пажњу некоме. – Заба̀ндали су ста̑ро̄га о̀тка(д) не до̀носӣ до̏ма со̏ла̄да̄ ко при̏је. 2. гурнути у проласку нешто, ударити у ходу у некога или о нешто. – Заба̀ндо̄ је у таво̀лӣн и привр̀нуо ва̑з с цви̏јећен.