Рјечник дубровачког говора

за̀бленут се, за̀блене̄м се свр. 1. тупо се загледати у некога или у нешто. – Кад би ми ба̀рем ре̏ко̄ у̏ што си се та̀ко̄ за̀бленуо! 2. лудо се загледати у некога, заљубити се. – За̀бленуо се у̀ њӯ па ви̏ше ни̏кога ни нѐ видӣ ни нѐ чује̄.