Рјечник дубровачког говора

зага̀нчат, -а̄н свр. (непрел.)I. 1. кад се нешто ухвати, закачи на куку. – Па̀ра̄ ми да је бро̏ка са̏д зага̀нчала. 2. (прел.) закачити нешто куком. – О̀кинула се ка̀де̄на и па̏ла у̏ море, па би је ва̀јало зага̀нчат. 3. успјети освојити особу супротног пола. – Са̏д га је зага̀нчала и не̑ма̄ му спа̑са. 4. окористити се, извући неку корист. – На̀ тему по̀слу је о̑н до̀бро зага̀нчо̄! II. зага̀нчат се закачити се на куку. – Мо̏же се тре̏фит да се и ко̀ја̄ ри̏ба зага̀нча̄ на̀ удицу.