Рјечник дубровачког говора

задије́ват, за̀дије̄ва̄н несвр. I. задиркивати некога. – За̀дије̄ва̄мо га за јѐдну дјѐво̄јчицу. II. задије́ват се (безл.) милити се, бити по вољи (обично у негативном смислу). – Не за̀дије̄ва̄ ми се ни гово̀рит а ка̏моли пје̏ват.